У месецу марту су рођени и бројни наши завичајни писци. Једна од њиг је Ана Дудаш.
Ана Дудаш рођена 1936 године, у Ковачици од оца Мише и мајке Ане, баш као по прорачанству своје баке „јесте вечити путник стално разапета између простора“. Разапета између Ковачице у коме је провела детињство и Малог Црнића, у коме је свила гнездо од речи, испрелетано њеном младошћу и жељом да попут Стишке виле чаробним стиховима само „добра око себе чини“, Ана Дудаш, не само да пише поезију, хаику поезију, она надахнуто пише и прозу, критике, приказе, а последњих година у стиховима, причама, романима и сликовницама, излила је сву своју љубав према деци, који су као њено, предивно цвеће у башти лепи, миришљави али и постојани у својој љубави према Ани. Ана је аутор преко педесет књига, а ту је и њена серија дечијих сликовница. Једна је од оснивача и главних и одговорних уредника часописа „Стиг“, а ту је и Фестивал драмских аматера села Србије, који је једно од њених чеда. Добитник је многих признања и награда, а једна од њих је и Златна значка Културно просветне заједнице Србије, затим прва награда за хаику поезију у Параћину, књижевна награда „Србољуб Митић“ за збирку поезије „Страсна недеља“, награда Илија Милосављевић – Коларац за превод антологија словачких писаца на смотри Литерарних стваралаца у Коларима 2011. и многе друге. Треба рећи да је Ана члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења преводилаца. Њене песме су превођене на немачки, шпански руски, италијански, индијски, и многе друге језике, али и она сама је преводила са словачког и белоруског језика на српски језик. 8 Препознатљива по доброј поезији и љубави према деци, цвећу, ближњем свом, Ана је једна од ретких, која је имала прилику да у оази тишине своје предивне баште, уз кафу и чашицу разговора често jeпроводила време са познатим српским писцима. Поменућемо Десанку, Максимовић, Миру Алечковић, Брану Петровића, Слободана Марковића, Гордану Олујић, Добрицу Ерића…
За Ану Дудаш, слободно можемо рећи да је оригинална у свему што ради. Од саме књижевнице, сазнајемо да је објавила прву песму „Паучина сунца“ у часопису „Наше стварање“ у Лесковцу, затим доста радова је објављено у часопису Токови у Прокупљу. На предлог жена писаца тадашње Југославије, Татјане Арамбашић из Пуле, престало је окупљање жена писаца у Ници, и тада је почела манифестација у Лесковцу, где је Ана Дудаш била од првих учесника поред Драгиње Урошевић, Десанке Максимовић, Мире Алечковић. Тада је и објављена антологија „Она под својим небом“ у којој су објављени и Анини радови.
Веома је плодан и разноврстан књижевни рад Ане Дудаш и сам допринос развој културе у Србији. И у деветој години живота, вредно ради, пише, долази у библиотеку и дружи се са нама, уз колаче које је сама направила…..