Пригодном свечаношћу на брду Врањевац у општини Мало Црниће, 18.октобра текуће године, обележена је стоједногодишњица одлучујуће битке за Стиг, у Првом светском рату. Свечаности су присуствовали: Начелник сектора за борачку – инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Љубиша Величковић; представници општине Мало Црниће на челу са председником Малишом Антонијевићем и председницом Скупштине општине Горанком Стевић;
председник Удружења потомака ратника 1912 – 1915 општине Мало Црниће Горан Дачић, начелник Браничевског округа Александар Ђокић, представници Удружења потомака ратника 1912 – 1920 града Пожаревца на челу са председником Славољубом Стојадиновићем, потомци страдалих ратника, бројни грађани…
Представници Српске православне Цркве извршили су парастос страдалим српским војницима, који су на овом светом месту показали изузетно јунаштво и храброст. После полагања венаца и интонирања државне химне у извођењу мушког хора Манастира Рукумија „Св. Роман Слаткопојац“, присутнима се обратио председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић:
„Стратешки важна, на међи истока и запада, наша земља је увек била на путу великих армија и њихових похода. Иако су ти догађаји богатили нашу историју, наш мали народ је због њих безброј пута страдао и преживљавао голготу. Српска нација, већ ослабљена и исцрпљена од Првог и Другог балканског рата, поново се нашла на удару великих сила и сукоба који ће прерасти у светски рат, опустошити српску популацију за трећину и заувек прекројити мапу тадашње Европе. Судбина је удесила да један од главних напада на територију Србије на почетку Првог светског рата, тачније на почетку такозване тројне инвазије, буде изведен управо на територији Браничевског округа. Немачка војска, многоструко бројнија и опремљенија, чекала је на Банатској страни Дунава, и у зору 7. октобра 1915. жестоком артиљеријском ватром отпочела напад на положаје српске одбране, коју је чинио 9-и пук Дунавске дивизије. Наша војска је пружала херојски жесток отпор, али је бивала надјачана и полако се повлачила. Борбе су недељама трајале, а у ноћи између 18. и 19. октобра, овде на Врањевцу, Немци су заобишли и са леђа напали српске јединице. Изненађени правцем напада, наше снаге нису биле у стању да тактички руководе битком, и једини начин је била борба прса у прса. По густом мраку и киши, наша војска је успела да се прибере и организује напад да ослободи топовску батерију и омогући повлачење пред знатно бројнијим непријатељем. Данас смо овде након више од једног века, а докази те велике борбе и страдања су свуда око нас, јер се мајка природа потрудила да сачува од зуба времена чак и ровове који делом дочаравају услове у којима су се борили наши хероји. Наша земља не сме доћи у ситуацију да поново копа ровове и натапа земљу крвљу свог народа. Српство треба да се брани али кроз дипломатску борбу, која је често тешка, јер је на много начина наша земља уцењена и велике силе сматрају да 
смо им у нечему дужни. Тежак задатак је на нашем државном врху, у очувању суверенитета и интегритета наше земље пред европским и светским институцијама, док са друге стране, ми обични грађани знамо коме смо дужни. Дужни смо онима, који су са ове земље потекли, на њој проходали, и на њој дали своје животе како би је одбранили од непријатеља. Тај дуг никада не може бити враћен на исти начин како је и задужен, не можемо ни бити бољи од својих прадедова и дедова јер такво јунаштво не може бити надмашено, али зато можемо да херојство и жртву никада не заборавимо, нити умањимо њихов значај. Оно што је Зејтинлик целом српском народу, то је споменик на Врањевцу за Браничевски округ. То је симбол, споменик и подсетник, за нас и сва будућа поколења, да је слобода нашег народа драгоцена, увек скупо плаћана и да је српски војник јединствен у свету по својој храбрости, али не када осваја туђе, него када брани оно сто се срцем брани, отаџбину своју и родну груду. Наша је дужност да традицију чувамо, историју не заборављамо, а нашу земљу и наше друштво унапређујемо и развијамо јер ћемо само на тај начин моћи да превазиђемо све тешкоће и сачувамо слободу и достојанство нашег народа за коју су наши преци дали животе“, рекао је председник Антонијевић.
Прикладном беседом, присутнима се обратио и председник Удружења потомака ратника 1912-1918 општине Мало Црниће и заменик председника Општине, Горан Дачић.
Поред мушког хора Манастира Рукумија „Св.Роман Слаткопојац“, у културно-уметничком програму учествовао је и хор Основне школе „Милисав Николић из Божевца, Сребранка Томић, Валентино Ољача и Благоје Савовић.