Ако се на књижевну сцену закорачи поезијом за децу, значи да је у питању храбар, талентован, песничким сликама и упечатљивим језичким изражавањем богат и „зрео писац“. Млада Јелена Михајловић из Рашке је управо то и доказала својом дебитантском књигом „Кућица чаробница“.
„Јелена Михајловић је у њој одмах показала особеност свог израза и висок ниво стваралачке зрелости. Песме ове књиге су специфичне по занимљивим и отвореним полазним ситуацијама, те по сликовитости која из тих ситуација произилази. Та сликовитост не прераста у апстракцију, већ редовно бива натопљена животним и искуственим тоновима. Следствено томе, стихови у овој збирци захватају широко поље мотива – из животињског и људског света – повремено их укрштајући. У завршници песама, пак, често су уочљиве поенте које истовремено поседују две врлине – нису наметљиве и, с друге стране чини се да би могле на сугестиван начин да комуницирају са најмлађом публиком. Све претходно се уметнички устаљује на основама дискретнног хумора и често присутне ведрине. Јер, добро је познато да писање поезије за децу тражи посебан таленат, а Јелена Михајловић је већ на свом на свом стваралачком почетку тај таленат показала“, записаo је о проф. др Горан Коруновић.
Химна напуштеним псима
Иде куца стара,
тихо тужна тужи,
јер никога нема
да јој љубав пружи.
Зар је тако тешко
дати комад хлеба?
њој уз осмех ништа
више и не треба.
Изнемоглој куци
ребра су изашла;
пети дан већ збраја
-мрве није нашла.
Спустила је главу
и влажне јој очи,
а јецај о њеном
страдању сведочи.
Како овај призор
уме да заболи!
А сваки псић знаде
искрено да воли.