Јесен у Стигу мирише на ФЕДРАС
ФЕДРАС је рођен у кишној ноћи,
уз октобарски ветар, хладан али драг,
Стижане су обузеле чаробне моћи,
родио се фестивал, шалу је однео враг.
Те вечери глумце је обузела трема,
и стисак у грудима све јаче и јаче,
а публика у тишини, буквално нема
гледа представу, плаче, и плаче…
Године су пролазиле ФЕДРАС је старио,
а привлачио позоришта и јаче и више,
о прошлим годинама нико није марио,
и јесен је почела на Федрас да мирише.
Повежу се тако публика, глумци и жири,
комедијом, трагедијом, сузама и шалом,
а позоришним сценама проглас се шири,
почео је ФЕДРАС у Црнићу Малом.
ФЕДРАС у Стигу умрети неће,
иако личи на обичног човека,
на крилима позоришне љубави и среће
млад ће тако живети довека.
Тешка су времена, људи још тежи,
А ново време нову историју пише,
Садашњост нека све прибележи,
Изнова ће јесен на ФЕДРАС да мирише.